...ako me pitate, a ne pitate me, šta mi je utisak dana...evo vam...pre par nedelja dobili smo na adresu Kancelarije pismo čoveka iz Vršca u kojem je stajalo da on i njegovi - supruga, kći i majka podržavaju evropski put Srbije, da bi želeli da dobiju neku brošuru ili drugi materijal kako bi se više informisali...i sve u tom smislu...i na kraju su se potpisali kao srećna porodica, pa poređali svoja imena...prvo smo pomislili da je reč o nekim slučajevima, blizu smo da takvi postanemo, da na prvu loptu pomislimo da iza toga uvek ima nešto drugo...a onda rekosmo, što da ne...odgovorili da smo spremili paketiće sa brošurama i promo materijalom koji nam je ostao neutrošen i rekli da svrate kad budu prolazili kroz Beograd...i danas, kad je bila ludnica / a to je bio 16.decembar/ ...te 110 miliona evra od Nemaca za ovo i ono, te 200 svršenih stažista koje smo obučavali 2 godine šaljući ih diljem Evrope, te nagrada za reformatore godine...najavio se čovek...i pomisliš, samo si nam još ti falio...a onda uđe pristojan mladi čovek, lepo obučen, za ruku vodi 4godišnju devojčicu u crvenom kaputiću na dvoredno kopčanje, sa heklanom sivom beretkom na glavi na kojoj se presijava neki cvetić...na pitanje kako se zove, malena izgovara ime, pruža ruku, kaže da voli čokoladu...i na moje, da pozdravi mamu...kaze hoću, ali ja imam i baku...nisu se zadržali duže od 10 minuta...i pitate se sad, šta je utisak? ...pa upravo to, što su tako normalni, ljubazni, što ne kukaju, i ne kenjkaju, nekako su pristojni u svakom od tih smislova, ako tako može da se kaže...a isto žive u Srbiji u kojoj svi nesto mrače...e pa ovi ne mrače i zato su mi ulepšali dan...
Нема коментара:
Постави коментар