...krenem sinoć do grada namamljena žitom sa šlagom...i obećam sebi da neću da skrećem s puta...tamo i nazad...to bi bilo to za ovu nedelju...i pošto mi ponekad dosade iste staze, rešim da krenem malo naokolo i skrenem u Gospodar Jovanovu...i naletim, slučaj je majka, na lokalnu ekipu ispred kafanice u istoj ulici...ulaz iz dvorišta, pa obična vrata, strme kružne stepence, uzbrdo...unutra desetak stolova, karirani stolnjaci, nekako svi domaći...vino u redu, čak i bolje od toga...i muzikanti...gospoda Cignani, raspukli glasovi, rodjeni Dorćolci...i pitate šta znaju?...pa znaju sve...i zatvorismo kafanu...pravo na izlaz dobila tek kad sam naučila pesmu koju do tad nisam znala...i na kraju, moram da priznam da mi je samo ostala nejasna sudbina gospodje broj šest...dakle, šta mu dodje belaj a da nije voz, ljubomora, grom, som, tramvaj, otrov, šlog i sreća najveća...
Imao sam devet žena
sve ih uze Bog
ja ostadoh jadan sam
za života svog
Jao, jao jao, šta sam dočekao
da ja jurim zene
a devojke mene
Prva, mi je pijanica skočila pod voz
a drugu mi ljubomora ubila na skroz
treću, mi je na livadi
udario grom
a četvrtu, u Moravi progutao som
Peta, mi je naletela na gradski tramvaj
a šestu mi, braćo mila, odneo belaj
sedma, mi se otrovala
zbog drugara moga
osmu mi u krevetu
udario šlog
Deveta mi dobra bila
kao dobar dan
od sreće se obesila
pa ja osta sam
http://www.youtube.com/watch?v=2_2tkHo0YrA&feature=player_embedded
Нема коментара:
Постави коментар