...ja znam...mrzelo me ujutru da ustanem, mrzelo me da se obučem, da idem na posao...napolju šugavo, hladno novembarsko jutro...pa kad se već mora onda najgorim putem,kao protiv malera...ex Ulicom Đure Đakovića, pored škole, pa prođeš Cvijićevu, pa kraj Pekabete u crvenim zgradama, pravac četrdesetosmica...i znam da sam pomislila u jednom trenutku kako sam zaboravila kišobran i da bi možda trebalo da se vratim, i pogledala sam na sat da li za to imam vremena...i onda se čuo tup, snažan udarac...okrenula sam se preko ramena, ka malom atrijumu, između brojeva 80 i 82 i na travici, kako smo to parče zelenila zvali kad smo bili klinci,videla nepokretno telo plavokose zene u spavaćicii...i nekako sam znala odmah ko je...
...gledam sinoć / sinoć je zapravo bilo 27.oktobra/ na B92 SFRJ za početnike http://www.youtube.com/watch?v=QrUVezzNDA4 i slušam kako o Nikici Marinović govori Duška Jovanić trudeći se da bude veća zvezda od nje, u tuđoj prici......za nas, klince iz kraja, Nikica je bila lepa, tužna i nesrećna zena...uvek sa vezanom kosom, šeširom i naočarima za sunce...nikad više od par reči...iskreno, izgledala je kao da, sve i da ima šta da kaže, nikad neće...poslednjih godina bila je kao duh, izmeštena u nekom svetu koji je nama, normalnima...jel te...dalek i sumnjiv...i od kojeg okrećemo glavu...i kad je zakoračila tog jutra kroz prozor svoje sobe proletela je i kroz moj timeline...i otud znam šta sam radila 13.novembra 2008. godine...
...e da, kad sam stigla u kancelariju, na početku tog realno govnjivog dana i rekla da mi se čini da se ubila Nikica, niko nije znao o kome pričam...prva pratilja Mis sveta i najlepša žena Evrope 1966...misteriozna teta iz komšiluka...
http://exyuforever.blogspot.com/2008/11/ribara-starog-ki-nikica-marinovi-prva.html
...gledam sinoć / sinoć je zapravo bilo 27.oktobra/ na B92 SFRJ za početnike http://www.youtube.com/watch?v=QrUVezzNDA4 i slušam kako o Nikici Marinović govori Duška Jovanić trudeći se da bude veća zvezda od nje, u tuđoj prici......za nas, klince iz kraja, Nikica je bila lepa, tužna i nesrećna zena...uvek sa vezanom kosom, šeširom i naočarima za sunce...nikad više od par reči...iskreno, izgledala je kao da, sve i da ima šta da kaže, nikad neće...poslednjih godina bila je kao duh, izmeštena u nekom svetu koji je nama, normalnima...jel te...dalek i sumnjiv...i od kojeg okrećemo glavu...i kad je zakoračila tog jutra kroz prozor svoje sobe proletela je i kroz moj timeline...i otud znam šta sam radila 13.novembra 2008. godine...
...e da, kad sam stigla u kancelariju, na početku tog realno govnjivog dana i rekla da mi se čini da se ubila Nikica, niko nije znao o kome pričam...prva pratilja Mis sveta i najlepša žena Evrope 1966...misteriozna teta iz komšiluka...
http://exyuforever.blogspot.com/2008/11/ribara-starog-ki-nikica-marinovi-prva.html
Нема коментара:
Постави коментар