субота, 28. јул 2012.

...Tri pa dva pa jedan...


 ...sve tri su različte...
 ...dve su jedinice, jedna ima brata...dve su pravnice, jedna lepo crta...dve imaju po dvoje dece, jedna nema ni jedno... dve su udate, jedna nije...dve imaju po mamu ili tatu uz sebe, jedna ima oboje...dve su državne službenice, jedna zakletvu polaže skupštini...dve žive u Srbiji, jedna na drugom kraju nekog dalekog kraja...dve su kovrdžave, jedna nije...dve voze kola, jedna pešak po opredeljenju...dve se ne bave sportom, jedna je sasvim malo zakasnila za Vimbldon...dve nikad nisu čule za TW i FB, jedna je tu malo javna a malo tajna... dve su Dorćolke, jedna je s Vračara...dve sviraju klavir, jedna samo svira...dve nemaju kućne ljubimce, jedna im uvek ostavlja ključeve od gajbe da se nahrani ergela...
...sve tri su iste...
 ...imaju zajednička sećanja...da je drug Tito poklonio bambija obdaništu u kojem su se prvi put srele, pa da se himna škole zvala "Heroj Vlada mrtav nije", i Ljubice Radovanović, istoričarke, koja je u prvom razredu prvog dana novog sveta rekla "dobar dan kolege, srednja škola nije obavezna" pa su isto pomislile da baš tad počinje ozbiljan život...zajedno su pojele tisuću krempita u poslastičarnici jednog ministra kulture, završile fakultete s zbirom prosečnih ocena 29, sve su kume jedna drugoj...kad im se saberu putevi pokrile su ceo svet, kad im se sabere koga poznaju - poznaju sve, kad im se sabere koliko su razgovarale međusobno -  na to im otišlo četvrt života...
...i onda je prošle nedelje iz fijoke ispao stari školski leksikon...na podu, na čupavom narandžastom tepihu, uz po konzervu 'ladnog piva i razbacane štikle unaokolo, hrabro su se upustile u upoznavanje tinjedžerki kakve su nekad bile...na poslednjoj strani je pisalo...tvoja najveća želja je?...jedna je napisala "da imam petoro dece i živim u selu", druga "da se udam s ljubavlju i imam lep i udoban život", treća "da upoznam Voju"...dve su dohvatile svoje želje, jedna nikad neće...
 ...jednoj ćerka ide u njihovo obdanište, dve tu nisu zagazile od 7.godine života...u petak popodne su tamo bile sve tri, otišle po ljubljeno dete...i sve je kao nekad...u sali za priredbe još uvek ista zavesa i zelena čoja na podu, učionice, trpezarija, toaleti za patuljčiće...dežurna vaspitačica je pitala mamu mezimčeta...jesu li to i vaše drugarice išle u ovaj vrtić? ...pa da, sve smo to obavile zajedno, naše učiteljice bile su Buba, Đina i Božana...čekajte, pa zar se družite sve ove godine?...o pa da, 40 godina, svaku godinu do jedne...i onda joj je malkice zadrhtao glas i rekla je uz široki, blagonakloni osmeh...a sad vas lepo molim da izađete, rasplakaću se...
 ...u malom dvorištu u koje se izlazi na sporedna vrata, tik uz ogradu Botaničke bašte, u guvnu, onom većem, gde se igralo "Ide maca oko tebe" ostala su da čekaju ponedeljak četiri pink plastična hulahopa...


...i sve tri su uradile isto...dohvatile po jedan i iz apsolutne tišine letnjeg beogradskog sumraka pobegle smejući se do suza...a da nisu mrdnule odatle....#SpokojBeskrajni iliti  #KadJePrijateljUtočište

понедељак, 09. јул 2012.

Ono kad je kuma pingvin

…I tako šetamo pre neko veče  Uni I ja pored Dunava, po keju na 25.maju… pogledava u pravcu prodavca balona I glasićem punim nade izgovara : ”Tuuumooo, ja žellllim balon”… osvrnem se na pretke joj koji ćućore nešto za sebe desetak metara iza, ali im se I sa razdaljine pale senzori na reči “ja želim” I brzo odmahuju glavom da ona ne vidi… kažem: ”Pa već imaš takav, šta će ti još jedan”…
... ”ali ja žeeeeeeeliiiimmmm” je sad praćeno I skoro pravom suzicom u oku...krećem u kontraofanzivu, mrtva ozbiljna…
-          I ja želim da imam krila, pa ništa…
-          Uh, pa to ti je lako, odahnula je srećna što nisam poželela nešto za lovu jer to već nema…
Pridiže se iz teške snuždenosti, zateže kikice,  zaboravlja na balon al samo na trenutak I kaže:
-          Uzmeš, lepo, seme za krila od vile koja ima Pegaza, gutneš to s malo vode uveče pre spavanja I ujutru kad se probudis imaš krila…
-          Dovoljna da sa njima mogu da poletim, pitam ja…
-          Pa naravno, nisi valjda pingvin?!, gotovo je rezignirana činjenicom da joj je Tuma na ivici tupavosti ali odlučna da to ne pomuti našu petogodišnju ljubav...

-          Dobro, imam samo još pitanje a gde da nadjem tu vilu?, ipak rizikujem da ispadnem glupava al kad sam nadomak nema povlačenja…
Sad već odgovara rafalno,  sa sigurnošću generala koji je izveo vojni udar i hunta, fala Bogu, sve drži pod gvozdenom kontrolom:
-          Pa to ću da ti sredim kad dođemo kući…leeepo sam ti rekla da ide uz Pegaza, belog konja sa krilicima…znaš da ga imam, u kutiji je sa igračkama…kupili mi mama I tata za prošli Filipov rođendan, jer I kad je njemu rođendan i ja treba da dobijem poklon, ako nisi znala…

-          I stvar je rešena tek tako? ,  još sam po malo nepoverljiva mada potpuno svesna poente kada su pokloni u pitanju…

-          Pa jel hoćeš ti ta krila ili nećeš?!, kaže Uni I dodaje:” Iako si me prevarila za balon…neka te neka…”   
#JaGutnulaIČekamKrila