Avokado i patlidžan, to su srca dva

Na Bajloniju tezga sa uvoznim voćem i povrćem. Jedina koja ima plavi patlidžan i to još savršen. Dok gospođi u ranim sedamdesetim piljarica meri avokado, na moje pitanje "pošto je i odakle?", odgovara sa "plavi je 200 dinara al najbolji koji Italija proizvodi". Ja obesim nos jer italijanski i jer u petak kupila pasulj i kažu samo makedonski i turski, već godinama domaćeg nema. Ne rađa jer ga niko i ne sadi.

A na to fina gospođa,  dok pakuje avokado u fejk Barberi kolica za pijac, meni kaže "Nema, nema, e tako nam i treba kad ima onih koji su onda hteli Evropu!".

- To vam je logička greška, znate, pecam se ja i ne odustajem od gunđanja iako je dan stvarno lep i nemam razloga da bar u tom trenutku rastem u gadnu babu: "Patlidžan se gaji u Italiji, Italija je u Evropi i svi mi koji smo hteli Evropu u stvari smo samo hteli da i kod nas raste sve što i kod njih. Kao što bi oni hteli da beru avokado ovako kao što ga beremo mi al cvrc."

Piljarica mi namigne, namakne 50 grama više i gotovo otpeva "dovidjenja komšinice". I nije zbog Evrope. Nego zbog logičke greške. I zbog nedostatka logike. I zbog činjenice da je piljarica magistar matematike, tu iz ulice, i da joj lov na te greške ide kao i meni. Direktno na živce. I da, nalazim i da je avokado bljak.