1. Hajdi - jer mi čitala pred spavanje al do iznemoglosti, požarevačka baba a ja uvek sanjarila o žutom, tvrdom siru i vrućem hlebu, o tužnosti tvrdih zemički slepe Petrove babe i radovala svaki put kad Klara na kraju prohoda pošto joj se kolica skotrljaju niz planinu.
2. Gordost i predrasude - izdanje od pre drugog Velikog rata, u kojem je Džejn bila Jovanka, Elizabet Jelisaveta, korice i stranice žute od vremena a Darsi ipak naučio lekciju da ne možeš da budeš i frajer i govno u isto vreme. Ili - ili.
3. Džejn Ejr - na vreme sam utuvila da otresitost nije mana i da je ok ne biti treptalica. I da ipak, za svaki slučaj, valja izbegavati muškarce oženjene ludačama. I oženjene generalno.
4. Vinetu - i to zbog Old Šeterhenda, nemačkog pobratima našeg Apača. Trebalo je da naučimo još tad da valja imati Nemca za drugara. Jer samo Nemac može da napiše toliku knjigu o Divljem zapadu a da nosa tamo promolio nije.
5. Bakonja Fra Brne - posle, mnogo kasnije, sam čula priču kako su jednog drugog franjevca, savremenika još uvek živog doba, pitali veruje li u Boga. A on im rekao: malo verujem, malo ne verujem, pa onda opet molim Boga da verujem. Simo Matavulj nije pisao o Bogu nego o ljudima. A mi deca čitali lektiru. I sve nam bilo jasno. Čim smo dorasli do jasnosti.
6. Proces - misliš da to postoji samo u knjigama. A onda se probudiš u Srbiji. Devedesetih. Kojima nikad kraja.
7. Uzbuna na odjelu za rak - jer happy end kaže da ima leka za rak. A onda se probudiš bilo gde u svetu. Bilo kad.
8. Ana Karenjina - jer sam se dva meseca ganjala s Vericom M. Rakonjac-Pavlović koja nije htela da mi dozvoli da popravim keca dok ne revidiram stav da je Ana kurva kojoj baš sad smetaju muževljeve uši a da je Vronski običan fićfirić, s doista jedinom vrliom a ta je da je skončao na srpskim zemljama ganjajući Turke. Danas bih dobila pet jer znam da su te uši nepremostiva prepreka. Pet ko vrata.
9. Dvori od oraha - saga koja jede vreme. Bukvalno. Čita se do Australije i nazad, minus vreme u singapurskom apsu, minus spavanje, prehrana i pet filmova. To vreme između se ne čita jer se ostavlja pola knjige za povratak jer ipak preči drugari, okean, luke, most, koale, talijanski sladoled, vino, bezbriznost, cetnici i ustase sa druge planete.
10. O nedostajanju - u kojem Ton Telehen kaže da je to nešto što osećaš kada nečeg nema. Ako ga ne pojede zaborav. Kao zlojedi crv. A ne pojede uvek i zato je divno ako imamo nekog ko nam nedostaje.
2. Gordost i predrasude - izdanje od pre drugog Velikog rata, u kojem je Džejn bila Jovanka, Elizabet Jelisaveta, korice i stranice žute od vremena a Darsi ipak naučio lekciju da ne možeš da budeš i frajer i govno u isto vreme. Ili - ili.
3. Džejn Ejr - na vreme sam utuvila da otresitost nije mana i da je ok ne biti treptalica. I da ipak, za svaki slučaj, valja izbegavati muškarce oženjene ludačama. I oženjene generalno.
4. Vinetu - i to zbog Old Šeterhenda, nemačkog pobratima našeg Apača. Trebalo je da naučimo još tad da valja imati Nemca za drugara. Jer samo Nemac može da napiše toliku knjigu o Divljem zapadu a da nosa tamo promolio nije.
5. Bakonja Fra Brne - posle, mnogo kasnije, sam čula priču kako su jednog drugog franjevca, savremenika još uvek živog doba, pitali veruje li u Boga. A on im rekao: malo verujem, malo ne verujem, pa onda opet molim Boga da verujem. Simo Matavulj nije pisao o Bogu nego o ljudima. A mi deca čitali lektiru. I sve nam bilo jasno. Čim smo dorasli do jasnosti.
6. Proces - misliš da to postoji samo u knjigama. A onda se probudiš u Srbiji. Devedesetih. Kojima nikad kraja.
7. Uzbuna na odjelu za rak - jer happy end kaže da ima leka za rak. A onda se probudiš bilo gde u svetu. Bilo kad.
8. Ana Karenjina - jer sam se dva meseca ganjala s Vericom M. Rakonjac-Pavlović koja nije htela da mi dozvoli da popravim keca dok ne revidiram stav da je Ana kurva kojoj baš sad smetaju muževljeve uši a da je Vronski običan fićfirić, s doista jedinom vrliom a ta je da je skončao na srpskim zemljama ganjajući Turke. Danas bih dobila pet jer znam da su te uši nepremostiva prepreka. Pet ko vrata.
9. Dvori od oraha - saga koja jede vreme. Bukvalno. Čita se do Australije i nazad, minus vreme u singapurskom apsu, minus spavanje, prehrana i pet filmova. To vreme između se ne čita jer se ostavlja pola knjige za povratak jer ipak preči drugari, okean, luke, most, koale, talijanski sladoled, vino, bezbriznost, cetnici i ustase sa druge planete.
10. O nedostajanju - u kojem Ton Telehen kaže da je to nešto što osećaš kada nečeg nema. Ako ga ne pojede zaborav. Kao zlojedi crv. A ne pojede uvek i zato je divno ako imamo nekog ko nam nedostaje.
Нема коментара:
Постави коментар