...gledam evo sad na TV neku emisiju o muzici Balkana a gošća i fina gospođa, kao predstavnica regionalne organizacije...sve jedna divna, politički korektna i lepa emisija...i setim se, iznenada, lične zgode, više nezgode u stvari...to bilo 2002.godine, ta ista gospođa bila pomoćnica ministra inostranih a mene poslalo na neki sastanak koji je ona vodila a sa druge strane neki stranci, sve protokol...slikala televizija i negde uveče, sat posle Dnevnika zvoni mi telefon...s druge strane moja, već dosta stara, šumadijska baba, koja nije imala svoj, nego je morala na drugo brdo u komšiluk da bi me dozvala...kaže, zdravo ćero, kako si? ...i ne sačekavši odgovor, hvata vazduh i pita...jesi li ti to sedela pored ćerke onog Miloša M, čačanskog zlikovca na televiziji?...ja, zapanjena pozivom, kažem...baba to samo sastanak, šta ti bi?...e taj nam zlikovac zatro pola sela, u jame su ih kraj Morave u Čačku bacali, majčinoj ti tetki izbio bubrege od batina što joj je muž bio četnik, nije pomoglo ni što joj je brat, deda ti, partizan...ni što su ih redom vojske uzimale kako je koja naišla a oni bili skoro đeca...e taj zlikovac je svojim rukama prebio Budimku i nije dočekala ni dvadeset šestu i ostalo ono dvoje siročadi...
...kažem ja, baba al to sve prošlo, pa utišam skoro priglupo...on sad borac za ljudska prava i disident...a baba će meni tihim al ne i mirnim glasom...dijete, niti znam nit me zanima šta ti je to...a ti više nemoj da sediš pored sorte zlikovaca, nije ona pred zakonom i ljudima kriva, niti treba da bude al Budimki jeste...Boga mi ne pominji...
...nije baš da sam je razumela, a nije ni tražila razumevanje. Samo je tražila.
...on je umro pre babe, sećam se da mu je Danas objavio nekrolog, jedan fini, ljudsko-pravaški i disidentski, nje nestalo 2005. u maju, a ja na taj naš retki telefonski razgovor zaboravila...skoro potpuno...
...i umesto da mislim o partizanima i četnicima, ubicama i pokajnicima, pomirenju i kako je opraštanje važno a iskupljenje moguće i još o koječemu i štatijaznam čemu, meni samo nedostaje moja baba... #NeZnamŠtaMiBiVečeras
...kažem ja, baba al to sve prošlo, pa utišam skoro priglupo...on sad borac za ljudska prava i disident...a baba će meni tihim al ne i mirnim glasom...dijete, niti znam nit me zanima šta ti je to...a ti više nemoj da sediš pored sorte zlikovaca, nije ona pred zakonom i ljudima kriva, niti treba da bude al Budimki jeste...Boga mi ne pominji...
...nije baš da sam je razumela, a nije ni tražila razumevanje. Samo je tražila.
...on je umro pre babe, sećam se da mu je Danas objavio nekrolog, jedan fini, ljudsko-pravaški i disidentski, nje nestalo 2005. u maju, a ja na taj naš retki telefonski razgovor zaboravila...skoro potpuno...
...i umesto da mislim o partizanima i četnicima, ubicama i pokajnicima, pomirenju i kako je opraštanje važno a iskupljenje moguće i još o koječemu i štatijaznam čemu, meni samo nedostaje moja baba... #NeZnamŠtaMiBiVečeras
Нема коментара:
Постави коментар