...sve tri su različte...
...dve su jedinice,
jedna ima brata...dve su pravnice, jedna lepo crta...dve imaju po dvoje
dece, jedna nema ni jedno... dve su udate, jedna nije...dve imaju po mamu ili
tatu uz sebe, jedna ima oboje...dve su državne službenice, jedna zakletvu
polaže skupštini...dve žive u Srbiji, jedna na drugom kraju nekog dalekog
kraja...dve su kovrdžave, jedna nije...dve voze kola, jedna pešak po
opredeljenju...dve se ne bave sportom, jedna je sasvim malo zakasnila za
Vimbldon...dve nikad nisu čule za TW i FB, jedna je tu malo javna a malo
tajna... dve su Dorćolke, jedna je s Vračara...dve sviraju klavir, jedna samo
svira...dve nemaju kućne ljubimce, jedna im uvek ostavlja ključeve od gajbe da
se nahrani ergela...
...sve tri su iste...
...imaju zajednička
sećanja...da je drug Tito poklonio bambija obdaništu u kojem su se prvi put
srele, pa da se himna škole zvala "Heroj Vlada mrtav nije", i Ljubice
Radovanović, istoričarke, koja je u prvom razredu prvog dana novog sveta rekla
"dobar dan kolege, srednja škola nije obavezna" pa su isto pomislile
da baš tad počinje ozbiljan život...zajedno su pojele tisuću krempita u
poslastičarnici jednog ministra kulture, završile fakultete s zbirom prosečnih ocena 29, sve su kume jedna drugoj...kad im se saberu putevi pokrile su ceo
svet, kad im se sabere koga poznaju - poznaju sve, kad im se sabere koliko su
razgovarale međusobno - na to im otišlo
četvrt života...
...i onda je prošle nedelje iz fijoke ispao stari školski
leksikon...na podu, na čupavom narandžastom tepihu, uz po konzervu 'ladnog piva
i razbacane štikle unaokolo, hrabro su se upustile u upoznavanje tinjedžerki
kakve su nekad bile...na poslednjoj strani je pisalo...tvoja najveća želja
je?...jedna je napisala "da imam petoro dece i živim u selu", druga
"da se udam s ljubavlju i imam lep i udoban život", treća "da
upoznam Voju"...dve su dohvatile svoje želje, jedna nikad neće...
...jednoj ćerka ide u
njihovo obdanište, dve tu nisu zagazile od 7.godine života...u petak popodne su
tamo bile sve tri, otišle po ljubljeno dete...i sve je kao nekad...u sali za
priredbe još uvek ista zavesa i zelena čoja na podu, učionice, trpezarija,
toaleti za patuljčiće...dežurna vaspitačica je pitala mamu mezimčeta...jesu li
to i vaše drugarice išle u ovaj vrtić? ...pa da, sve smo to obavile zajedno,
naše učiteljice bile su Buba, Đina i Božana...čekajte, pa zar se družite sve
ove godine?...o pa da, 40 godina, svaku godinu do jedne...i onda joj je malkice
zadrhtao glas i rekla je uz široki, blagonakloni osmeh...a sad vas lepo molim
da izađete, rasplakaću se...
...u malom dvorištu u
koje se izlazi na sporedna vrata, tik uz ogradu Botaničke bašte, u guvnu, onom
većem, gde se igralo "Ide maca oko tebe" ostala su da čekaju
ponedeljak četiri pink plastična hulahopa...
...i sve tri su uradile isto...dohvatile po jedan i iz
apsolutne tišine letnjeg beogradskog sumraka pobegle smejući se do suza...a da
nisu mrdnule odatle....#SpokojBeskrajni iliti #KadJePrijateljUtočište
Нема коментара:
Постави коментар