…I tako šetamo pre neko veče Uni I ja pored Dunava, po keju na 25.maju… pogledava u pravcu prodavca balona I glasićem punim nade izgovara : ”Tuuumooo, ja žellllim balon”… osvrnem se na pretke joj koji ćućore nešto za sebe desetak metara iza, ali im se I sa razdaljine pale senzori na reči “ja želim” I brzo odmahuju glavom da ona ne vidi… kažem: ”Pa već imaš takav, šta će ti još jedan”…... ”ali ja žeeeeeeeliiiimmmm” je sad praćeno I skoro pravom suzicom u oku...krećem u kontraofanzivu, mrtva ozbiljna…
- I ja želim da imam krila, pa ništa…
- Uh, pa to ti je lako, odahnula je srećna što nisam poželela nešto za lovu jer to već nema…
Pridiže se iz teške snuždenosti, zateže kikice, zaboravlja na balon al samo na trenutak I kaže:
- Uzmeš, lepo, seme za krila od vile koja ima Pegaza, gutneš to s malo vode uveče pre spavanja I ujutru kad se probudis imaš krila…
- Dovoljna da sa njima mogu da poletim, pitam ja…
- Pa naravno, nisi valjda pingvin?!, gotovo je rezignirana činjenicom da joj je Tuma na ivici tupavosti ali odlučna da to ne pomuti našu petogodišnju ljubav...
- Dobro, imam samo još pitanje a gde da nadjem tu vilu?, ipak rizikujem da ispadnem glupava al kad sam nadomak nema povlačenja…
Sad već odgovara rafalno, sa sigurnošću generala koji je izveo vojni udar i hunta, fala Bogu, sve drži pod gvozdenom kontrolom:
- Pa to ću da ti sredim kad dođemo kući…leeepo sam ti rekla da ide uz Pegaza, belog konja sa krilicima…znaš da ga imam, u kutiji je sa igračkama…kupili mi mama I tata za prošli Filipov rođendan, jer I kad je njemu rođendan i ja treba da dobijem poklon, ako nisi znala…
- I stvar je rešena tek tako? , još sam po malo nepoverljiva mada potpuno svesna poente kada su pokloni u pitanju…
- Pa jel hoćeš ti ta krila ili nećeš?!, kaže Uni I dodaje:” Iako si me prevarila za balon…neka te neka…”
#JaGutnulaIČekamKrila
Нема коментара:
Постави коментар