Moj Milenko lego je da spava...

...aerodromi i plaže su mesta gde nakaznost ljudskog roda postaje neporeciva...da budem potpuno precizna, veliki aerodromi i velike plaže... ...gledam juče neku petoricu, izgledaju kao zetovi od pet sestara...češki il slovački pašenozi, na primer...svi u belim čarapama i sandalama...jedan proćelav, s perčinom, u bermudama, drugi s tarzankom, treći kao da je utekao iz Posetilaca, četvrti oženjen najboljom ribom od njih pet...tog nivoa šepurenja... a i čarapice mu nekako više dunkl, petog se više ni ne sećam...svi u safari stajlingu, al za lov po Tatrama...
...pa onda mi promiče pred očima neki neuspeli dvojnik Roberta Benjinija, mali raščupani čovek, kome se tresu ruke dok brlja po iPhonu...nosi kesu skupih igračaka kući i ima pogled narkomana...Nemac, wannabe Lurč...plav, visok, u šortsu zelenom, čarapice i mokasine u tonu, gega se naokolo...Tajlandjanka, koja drži u naručju plišanog majmuna, dok u isto vreme žonglira s dva telefona, na jednom afektira s nekim na engleskom a na drugom na nemačkom...kao prestarela glumica iz pornića...pa Kineskinje s krivim nogama koje pljuju kao muškarci...
...gledam ih i mislim, kako je ljudska vrsta u stvari ružna i to na takav način da ta ružnoća ne može biti lepa...nikome...pa ako naiđu ti vanzemaljci, šta li će misliti o nama...o tome mislim, u ponoć, na frankfurtskom aerodromu...
...a onda se desilo da se izgubio Milenko...i Lufthansa koja je poznata kao firma koja leave no man behind, dade se u potragu...sa sve " poziva se putnik taj i taj da dođe na izlaz taj i taj"...i čekao ga pun autobus ljudi na pisti pola sata, plus još 15 minuta svi ko na iglama u avionu...i kad je bilo jasno da će avion ipak da krene s 45 minuta zakašnjenja, ustade njegova gospođa iz reda ispred, s šerpa frizurom i cvikerima, ista Semka Sokolović Bertok u Majstori, majstori, samo naravno grdna... i preko pola putničke kabine doviknu svojoj saputnici..."ne brini se više za mog Milenka, ostao je na aerodromu...samo je poručio da mu uzmem kofer u Beogradu"...pola putnika je huknulo s olakšanjem što nam je Milenko živ pronadjen u bespućima aerodromskih frišopova a druga polovina se makar brkom nasmejala, na pomisao da je možda ipak bio dovoljno pametan da ode po cigare u EU, uz obećanje da će se vratiti...jednom...al zamalo...